Naš prijatelj Zoran Zivlak sa Capriolo Roadsterom je pre 4 meseca krenuo na 15. putešestviju.
Ovaj put cilj je bio Katar - Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Vozio je kroz Bugarsku delom puta, pored Dunava, obroncima Stare Planine do Crnog mora.
Obilazak Velikog Trnova, istorijski i turistički značajnog grada i Varna, morska prestonica.
Gruzija, od obale do brda ove kavkaske države. Unutrašnjost je sva isprepletena planinskim vencima. Do glavnog grada Tbilisija i čuvenih gruzijskih vina.
Možda je najpoznatije jelo hacapuri, u stvari, ništa drugo nego nama znani burek.
U Jermeniji nema milosti za bicikliste. Pomešana vremena i običaji. Surovi predeli, gde vam se život predstavlja kao "povratak u budućnost", u 19. vek, do nestvarnog Jerevana.
Od uspinjanja i obigravanja oko jezera Sevan, do trke u botaničkoj bašti Jerevana, u organizaciji kolega triatlonaca. Oko mitskog Ararata, u neke od mnogobrojnih manastira, do vinogradarsko/vinskih poteza, a po izlasku iz barke Noje je, po predanju, ovde prineo lozu.
Iran je velika i lepa, ali i izazovna zemlja. Po drugi put na prostorima drevne Persije, i biciklarenje počinje opet iz magičnog Tabriza. Iz lavirinta ogromnog bazara, baš tih dana zaokupljenog i jednom važnom svetkovinom. Mora se imati na umu da kad dodjete u Iran, bilo kao običan turista, ili kao putnik namernik morate menjati prioritete, odreći se viška samovolje, umišljenosti, brbljivosti i razmaženosti. I opet su ga zadesila "dogadjanja" tako da nadležni isključuju internet, što iziskuje malo više snalaženja i dovijanja, na stare načine putešestvovanja. U prvom delu put ga je vodio iz severozapadnog, planinskog dela, ka depresiji Kaspijskog mora. Više stotina kilometara duž ove vodene površine, malo u planinsko zaledje, od grada Rast, da bi se zatim zaputio dalje na istok, ka neobičnom Mashadu.
Na kraju nakon četiri meseca putovanja stigao je u Katar gde ga je dočekao Tadić.